Australijom skače ženka kengura i na svakih 100 metara stane. Iz njenog stomaka izviri pingvinčić i povraća k'o blesav. Na Antarktiku u grupi pingvina, sedi kengurčić, povremeno kine i gunđa:
• Jebem ti razmenu učenika!
Ležala baba na nudističkoj plaži, kad u neko doba izlazi krtica iz zemlje, i to bas babi između nogu... (I sad pošto se krtica celog života služi samo njuhom i prednjim šapama za kopanje) gleda levo, gleda desno... kolk'ko vidi, kolk'o ne vidi... gleda babi u onu stvar... i zove:
• Ježe...! Ježe (ks, ks...) Ej jež!
Ništa, "jež" ne odgovara. Krtica priđe malo, (pomiriše dvaput kratko, vrati se par koraka unazad) i kaže:
• 'Si živ, pizda ti materina!?
Šeta lav šumom, gladan, i nailazi na zeku i pita ga:
• Je li, ti mali, kako se zoveš?
• Ja sam Zeka.
• Ček' da te zapišem u svesku. Sutra ću te pojesti.
Tako on nastavlja, kad nailazi na lisicu i pita je:
• A kako se ti zoveš?
• Ja sam Lija.
• Dobro. Zapisaću te u svesku i prekosutra ću te pojesti.
Krene on dalje i nailazi na nilskog konja pa ga pita:
• Kako se ti zoveš?
• Nilski konj.
• Upisujem te u svesku i poješću te za 2 dana.
A nilski konj će ljutito:
• A da ja tebe sad naguzim?!
Lav će na to:
• Eeee, pazi, mogu ja tebe i da izbrišem.