Gavran i gavranica sede u gnezdu, vode domaći razgovor i tako to. Ispod drveta jedna mala kornjača. Nakon nekog vremena, kornjača krene da se penje, popne se jedan metar, skoči, maše nogicama i razbije se. Gavranica će gavranu:
• Daj, kaži malome - a on ništa.
Kornjača ponovo, tap, tap, tri metra, ponovo skoči i ponovo se razbije. Gavranica opet:
• Dragi, molim te, kaži malome - a on opet ništa, ne reaguje.
Kornjača treći put, penje se, penje, stigne do vrha drveta, skoči, maše, maše, maše, ali se opet razbije skroz. Gavranica će ponovo:
• Kad ćeš već jednom da kažeš malome da je usvojen?!
Leti orao iznad grada, kad za njim ide vrabac, sav zadihan:
• Orle, orle, orle!!!
• Reci...
• Kako to ti tako fino letiš, skoro ne mašući krilima, a ja moram 50 puta u sekundi mahnuti kako bih leteo?
Pogleda ga orao, odmahne desnim krilom i kaže:
• Eeeeeeee...
Napravila lija spisak koga će da ubije i sada dolazi meda pa pita liju:
• Lijo, čujem, stavila si me na spisak da me ubiješ?
• Da! - reče lija.
• A je l' možeš da me pustiš nedelju dana da idem na žuraje i tako to...
• Može - reče lija.
Posle nedelju dana lija ubije medu.
Dolazi vuk pa pita:
• Lijo, čujem da si me stavila na spisak da me ubiješ?
• Da! - reče lija.
• A je l' možeš da me pustiš dve nedelje da se oprostim sa rodbinom i da odem na neke žuraje?
• 'Ajde! - odgovori lija.
Posle dve nedelje lija ubije vuka. I na kraju dolazi zeka:
• Lijo, čujem da sam na spisku da me ubiješ?
• Da! - reče lija.
• A je l' možeš da me obrišeš sa spiska?
• Ma može - odgovori lija.