Čovek čeka u redu pred prodavnicom da kupi votku, ali je zbog vladinih restrikcija red jako dugačak. Ubrzo izgubi živce i poče viče:
• Mrzim Gorbačova! Idem sad u Kremlj da ga ubijem!
Nešto kasnije, isti se čovek vraća u red pred istom prodavnicom. Ljudi ga pitaju je li uspeo u naumu da ubije Gorbačova.
• Nisam. Došao sam do kremlja, ali sam odustao kad sam video da je red za ubistvo Gorbačova čak duži od reda za votku!”
Sedne političar u bus i iz dosade pita čoveka do sebe:
• Druže, da li biste vi radili za francuze?
• Radio bi nedelju, dve, i kući.
• A za engleze?
• Radio bi nekoliko dana.
• Ddruže, reci, za amerikance?
• Ne znam koje novce da mi daju, ne bih za njih.
• A za jugoslaviju?
• Za jugoslaviju? Našu partiju? Naše drugove? Radio bih dan i noć, sve da mi ništa ne plaćaju. Političar se nasmeši slatko, pa ga upita:
• A druže, koji vam je posao? Okrenu se radnik prema njemu i reče:
• Ja sam grobar.
Koliko šrafova proizvedete na dan?
• Samo pet, druže Tito, odgovori radnik.
Zar samo toliko!? Ja bih na tvom mjestu napravio bar dvadeset!
• Znam, to je zato što ste vi bravar, a ja diplomirani ekonomista, odgovori radnik.