Dokačiše se jednom Perica i učiteljica:
• Perice, ti si mali i moraš da slušaš starije!
• Kako ja mali? Pa ja mogu da pojebem 50 puta.
• Ma hajde, Perice, ti si još mali. Gde bi ti to mogao?
• Ako ne verujete, dođite u tu-i-tu brvnaru u to-i-to vreme, pa ćemo da vidimo ko ne može!
I na kraju, eto učiteljice, u dotičnoj (mračnoj) brvnari, u dotično vreme, kako razmišlja:
• Mali je on, ne može! A šta ako ipak može?...
Tek, otvaraju se vrata, ulazi, hm, Perica, radnja se radi jednom, dvaput, deset, dvadeset puta. Posle tridesetog puta, učiteljica, iznemogla, zavapi:
• Perice, ne mogu više...
Tek će na to muški glas:
• Je l' ti to, zoveš onog malog što naplaćuje ulaz?
Igra se učieljica sa decom asocijacija.
Uzme maramicu i maše njome (kao kolovođa).
• Na šta vas ovo asocira? Hajde ti, Perice.
• Paa..., asocira me na pičku.
• Ju, Perice, sram te bilo... I kako te na "to" može asocirati?
• Ma mahala ti il' ne mahala, ja na "to" mislim.
Učiteljica: "Perice, zašto me stalno gledaš?"
Perica: "Paaaaa, rekli ste da se opasnosti uvek mora gledati u oči".